Циљ:Стицање знања о основним сигналима који се преносе у комуникационим системима, њиховим особинима од значаја за комуникацију и методама њихове обраде. Стицање знања о основама комуникационих система.
Исход:Студенти ће по завршетку курса стећи основна знање о сигналима у телекомуникацијама, која ће даље користити за изучавање комуникационих сигнала и система, како за основне телекомуникационе обраде, тако и за обраде у специјализованим системима, као што су мобилне телекомуникације и дигитална телевизија.
Садржај предмета
Теоријска настава:
Уводно предавање (организација и садржај курса). Основни појмови (сигнали и системи).
Дигитализација слике и видеа. Формати видео сигнала.
Спектрална анализа сигнала. Фуријеов ред. Фуријеова трансформација. Спектрални анализатори и њихова примена.
Модел телекомуникационог система: предајници, пријемници, медијуми за пренос.
Телекомуникациони канали за пренос (бакарни каблови, оптичка влакна, бежични пренос).
Случајан шум.
Издвајање корисног сигнала у систему са сметњама. Критеријуми квалитета и ограничења система.
Мултиплексирање (TDM, FDM, CDM, OFDM).
Основни елементи комуникационих мрежа.
Типови корисничких комуникационих мрежа.
Технологије приступних мрежа и њихови сервиси.
Радиокомуникациони системи.
Закључна разматрања. Самовредновање.
Практична настава:
Практична настава прати садржај предавања, где студенти кроз примере реализоване са софтверском подршком (као што су Matlab и Python) уче основне особине сигнала и њихове обраде. Такође, практична настава ће обухватити и основе рада са дигиталним осцилоскопом и спектралним анализатором.
Литература
М. Дукић, Приципи телекомуникација, Академска мисао, Београд, 2014.
С. Маринковић, А. Зековић, Телекомуникације— приручник за лабораторијске вежбе, Висока школа за електротехнику и рачунарство струковних студија, Београд, 2013.
J. Proakis, M. Salehi, Digital Communications, McGraw-Hill Education; 5 edition, 2007
N. Kularahtna, D. Dias, Essentials of Modern Telecommunications Systems, Artech House, Inc. 2004.
